Вршњачко насиље привидно у порасту јер га жртве чешће пријављују
„Вршњачко насиље у Врању је у статистичком смислу у порасту, а према подацима Центра за социјални рад (ЦСР) у Врању то повећање у последње две године у односу на 2016. износи сто одсто.
О томе сведоче упоредни подаци – у 2016. години било је пријављено 6 случајева вршњачког насиља, а по 12 у прошлој и овој календарској години која је у току.
Специјални педагог ЦСР-а Марија Додић, ангажована на радном месту „водитељ случаја“ у Служби за заштиту деце и младих при Центру за социјални рад, наводи да статистика можда вара, јер разлог повећања броја случајева лежи у томе што су се људи охрабрили и едуковали, па пријављују и лакше препознају насилнике.
Међу кривичним делима заступљена су често она са елементима насиља, а највећи број њих односи се на „наношење лаких и тежих телесних повреда“.
– Насиље није толико у порасту колико људи данас више реагују, препознају насиље и пријављујуга.
Схватају да то може да има последице по развој детета, поготово када су у питању жртве вршњачког насиља.
Такође се ревносније примењују законске одредбе о поступању школа у случају занемаривања или злостављања деце и зато је највећи број пријављених случајева управо из школске средине – каже Додићева за Врање Неwс.
Углавном реагују родитељи жртве вршњачког насиља, а ретко када то чине родитељи детета које примењује насиље.
– Процедура по пријави је таква да Центар за социјални рад представља координатора свих активности које се тичу жртве и починиоца насиља, а укључује се и школа коју похађају деца, ако се то насиље дешава у школи.
Ако се, пак, дешава на улици, наравно да се укључује и породица.
У односу на процену стања и потребе детета које примењује насиље, и оног детета које је жртва насиља, планирају се активности с циљем да се обезбеди да више до тога не дође, да дође до промене у понашању када је у питању неко ко врши насиље, као и до евидентнихпромена у породици – казала је Додићева за Врање Неwс.
Ризични фактори у вршњачком насиљу су породично окружење, саме особине детета, школско окружење, а велики утицај имају и медији.
– Деца која су емоционално занемарена, која расту у породици где се родитељи свађају, у породици где је присутно насиље, алкохолизам, испољавају касније неприлагођеност према захтевима друштва и школе.
Не поштују ауторитет, немају страх ни од чега.
Можемо да очекујемо све више таквих реакција, јер често и дуготрајно насиље које деца гледају преко медија смањује осетљивост на насиље као такво, на последице насиља и смањује њихову саосећајност јер одрастају уз насиље коме присуствују кроз медије – закључила је Додићева.“